Let's talk loafers...

Ako bih morala da se momentalno odlučim za jedan komad koji bih definisala kao apsolutno neophodan za ovo proleće i sve bliže leto, to bi onda morale biti mokasine u leo printu. Ono što su za druge nude baletanke ili salonke, to su za mene pomenute mokasine. U jednoj reči: uklopive! To što je današnja kombinacija već četvrta u kojoj ih vi, kao moji čitaoci, možete videti (ne računajući sve ostale koje nisu našle svoje mesto na blogu), govori sama za sebe. Bilo da ih nosite uz prugice ili tufnice, bež, crvenu ili belu boju, one svaku kombinaciju izdignu na jedan viši nivo, čineći je netipičnom i nestandardnom. I to je ono što, po mom skromnom mišljenju, jedan komad čini neophodnim. Dakle, ako već niste, jedan par se naprosto mora naći u vašoj kolekciji. Nećete zažaliti, verujte mi na reč. Do idućeg posta, budite mi pozdravljeni...Vaša B.

P.S. Moje duboko izvinjenje svima koji su nešto duže čekali na odgovore na pitanja u komentarima. Na najveći deo sam stigla da odgovorim, međutim, u slučaju da na neke nisam uspela, ili sam ih previdela, slobodno ih ponovite u komentarima ovog posta. 

SEE MORE

Vienna: Day 4

Nažalost, danas vas neću počastiti još jednim rečitim postom, iz prostog razloga što mi manjak vremena to ne dopušta. Konačno sam sebi priuštila jedan off-line vikend, a kako on podrazumeva i kratak beg iz Beograda, odnosno pakovanje, koje ume da potraje, ne preostaje mi ništa drugo no da vas pozdravim, i poželim lep vikend. U današnjoj kombinaciji, inače nošenoj poslednjeg dana moje posete Beču, dopustila sam sebi buđenje one devojčice, koja je uvek tu, samo joj katkad treba dodatni podsticaj. I da, ne zaboravite da uvek, ali uvek nosite svoju nevidljivu krunu. Do ponedeljka....Vaša B.

SEE MORE

Vienna: Day 3

I taman kada sam pomislila da me ništa više od Beča ne može fascinirati, jer već toliko toga jesete, stigli smo u Šenbrun. Građevinu koja svojom veličinom, eksterijerom i eneterijerom svedoči o moći nekada najjače evropske sile i njene dinastije. Koja je svakim svojim kvadratom spomenik jednom dobu i ljudima koji su njime vladali, a svakom stopom svojih vrtova oda prirodi i onima koji su umeli da je cene kroz vekove. Zvuk audio vodiča i put kroz unutrašnjost Šenbruna vodio nas je od soba ađutanata, preko onih za prijem posetioca i dnevni boravak do onih koje su čuvale najdublju privatnost svojih nekadašnjih stanara. Zvuk starog poda pod petama, Sisine četke na stolu, Jozefovi spisi, portreti dece Marije Terezije (njih šesnaestoro!) bili su poput privilegije koja nam je dopuštena tih 30-ak minuta, kako bismo zavirli u tuđe uspomene ne bi li smo stvorili sopstvene.  

Nakon organizovane ture, čekala nas je ona u sopstvenoj režiji. Najstariji zološki vrt na svetu, neke od najugroženijih vrsta u njemu, i prvo uživo posmatranje pingvina i pandi. Dovoljno da to nedeljno popodne, inače treće provedeno u Beču, ostane zapisano kao jedno od onih posebnih životnih trenutaka, tako bliskih savršenstvu.

Iskorišćavajući poslednje trzaje sunca pred zalazak, odmarali smo na klupi u zadnjem dvorištu Šenbruna, svesni da za manje od 24 časa napuštamo austrijsku prestonicu. Polako se javljivala ona turistička melanholija, inače jedini istinski pokazatelj da vam se grad, koji ste upravo posetili, istinski dopao. Međutim, bilo je još uvek rano pozdraviti se sa Bečom. Otvorena karta grada našla se još jednom na kolenima, kako bi se osmilila i poslednja maršuta pre odlaska... Do idućeg posta. Vaša B.

SEE MORE

Cosmetic favorites for previous months

Kao kratak predah od bečkih postova, rešila sam da vam u današenjm otkrijem koji su to proizvodi za negu lica i tela, u prethodnih par meseci, poneli titulu mojih omiljenih. Kako nas čeka čak 13 preparata, neću dužiti sa uvodom, već odmah prelazim na suštinu. 

>> U više navrata spominjala sam sve prednosti koje mi je modno blogovanje donelo. Da se ne lažemo, one materijalne su i te kako mile i drage, te ne mogu da ne budem zahvalna što se pružila prilika da i sa jednom kućom, kakva je Vichy, modne blogerke uspostave sjajnu komunikaciju. No, to nije razlog što ovaj post započinjem, upravo, Vichy proizvodima. Jedini i isključivi povod jeste moja oduševljenost preparatima koje možete videti na fotografiji iznad. U pitanju su termalna voda u spreju ali i Normaderm Hyaluspot, sredstvo za brzo uklanjanje bubuljica. Dok se prvi proizvod pokazao kao osvežavajući i okrepljujući preparat koji koristim svakodnevno, a sve radi bolje hidratacije lica, dotle je drugo sredstvo nešto poput magičnog rešenja za akne. Deluje neverovatno brzo, u šta sam i uspela da se u nekoliko navrata uverim. Nanosi se sasvim jednostavno, jagodicom prsta ili direktno iz tube, i ostavlja određen vremenski period kako bi delovao na upaljenje. U trenutku nanošenja ima strukturu gela. Nakon desetak minuta, isušuje se i postaje nešto poput providne zaštitne ''folije''. Ona štiti da se infekcija ne širi dalje. Celokupno delovanje je bazirano na kombinaciji hijaluronske i salicilne kiseline. Proizvođač tvrdi da se u prvih 2 sata od nanošenja sprečava napredovanje upale, a da u roku od 48 sati ona nestaje, bez ožiljaka. Ja samo mogu da dodam da je Vichy u potpunosti ispunio svoje navode, i stvorio jedan od boljih proizvoda za borbu protiv bubuljica.

Vratiću se na kratko i na terminalnu vodu. Ovaj tip proizvoda nisam imala prilike da ranije isprobam, te je Vichy-ijeva varijanta bila pravo malo otkriće. Ono što mi najviše prija u vezi sa ''vodom'', jeste osećaj svežine, posebno neophodan u letnjim danima koji nam predstoje. Nanosim je ujutru i uveče, nakon umivanja, a pre dnevne, odnosno noćne kreme. I da, najbitnije, pogodna je za sve tipove kože. Dakle, ako mene pitate, a i vaše lice, pomenuta dva proizvoda bi bila i više nego sjajna investicija.

SEE MORE

Vienne: Day 2

Na meniju se tog drugog, bečkog dana, našao čist hedonizam. Maksimalni užitak uz minimum napora. Zaboravljajući osnovnu svrhu odmora, često sam svoja putovanja provodila u jurnjavi, žurbi, tenziji da što više vidim i obiđem. Ovog puta jedan dan, i to baš ovaj drugi, bio je isključivo posvećen gastronomskim lepotama austrijske prestonice i uživanju u istim. Od jednog restorana do poslastičare, od poslastičare do kafea. I sve to u društvu sjajne Borjane i njene jače polovine Darka, koji su u Beču već domaći, te im ni skrivena blaga poput nougat sladoleda kojeg nema u meniju najpopularnije bečke poslastičarnice, a koji je specijal kuće, nije stran. Planirano zajedničko prepodne pretvorilo se u dražesno popodne, a ono se već primaklo večeri, u trenutku kada smo se rastali od Borjane i Darka. Izgleda da mi je glavni grad Austrije pored svih svojih znamenitosti, lepota i čari, priuštio i početak jednog divnog prijateljstva na relaciji Beograd-Beč. 

U minut tačan dolazak bahn voza, našeg prevoza do hotela, označio je kraj još jednog dana u Beču. Gledajući u Dunavski kanal preko kojeg je išla pruga do Badena, osećala sam se poput šiparice kojoj je svet naprasno postao lepši, interesantniji i vedriji. Možda je do odmora, možda do onog nougat sladoleda, a možda ipak samo do ovog grada, koji u 48 sati srušio sve predrasude o hladnim Austrijancima. A najbolje je tek sledilo... Do idućeg posta. Vaša B.

SEE MORE

Vienna: Day 1

Jedna sam od onih osoba koje gde god da otputuju na kraju dana traže udoban krevet i osećaj sigurnosti. S obzirom na način života koji smo prethodnih decenija svi ovde, kolektivno vodili, a koji se u najmanju ruku može opisati kao turbulentan, ne bi ni trebalo da čudi, što smo umesto za avanturističke poduhvate, spremniji za miran odmor, u nekoj uređenoj državi. Upravo u tom pridevu ''uređena'', krije se sva magija Austrije i njene prestonice Beča. Da se razumemo, jako volim svoju zemlju, i rekla bih da opcija odlaska iz nje nikada nije bila u mojoj agendi. Ali se ne mogu a ne zamisliti nad činjenicom da samo 600 kilometra severnije psi u pratnji svojih vlasnika mogu da se koriste gradskim prevozom, saobraćajne gužve su misaona imenica, a kupaći u H&M-u, iz najnovije sezone, i van sniženja, košta 9 evra. Pokušavam da razumem kada smo to pogrešno skrenuli kod Albukerkija i zauvek izgubili nit sa pragmatičnim Austrijancima. 

Nije ovo bila moja prva poseta Beču, ali jeste moje prvo, pravo upoznavanje sa njim. Pustio me je da mirno i natenanae upoznam sve njegove vrline i ono malo mana, i ćutke mi dozvolio da zaključim, da bih se sutra, da je moguće, doselila u jedan od njegovih bezirk-ova. 

Ne padam lako na šarm drugih gradova, jer sam istinski zaljubljena u Beograd. Ipak, prvi put sam bila tako blizu neverstvu. Možda i bliže no pri onih dveju poseta Barseloni. A sve zato što Beč deluje tako smireno, staloženo, i sigurno u sebe i svoju istoriju. Poseta Muzeju istorije umetnosti i Prirodnjačkom muzeju, učinila je da se kao nikad pre osetim mizernom u odnosu na sve što je jedan grad imao da ponudi. Gledala sam u Rebrantove portrete i divila se Rubensovim prikazima dvorskog života, bila na par centimetra od 4 i po hiljada godina starih egipatskih figurina, i poklonila se pred Vilendorfskom Venerom,  nastalom pre 24 hiljada godina, imajući utisak da sam mrva, u tom beskonačnom toku vremena i ljudskih dostignuća.

Ujedno, bila sam zahvalana Beču, što i je dopustio da makar na tih par trenutaka budem deo te iste beskonačnosti i osetim snagu tih istih dostignuća. 

Utisaka je toliko da se ne mogu smestiti u jedan post, te je ovo samo početak foto-putovanja u Beč. Ne zamerite, ako se moji zaključci o ovom divnom gradu pomalo haotično gomilaju. To samo reči traže način da svo moje oduševljenje podele sa vama. Do idućeg posta, budite mi pozdravljeni. Vaša B.

SEE MORE

Sweet Expectancy

U pretprošlom postu najavila sam vam poseban set fotografija nastalih tokom popodneva provedenog sa Jovanom Tomašević. Rešene da se odmorimo uz palačinke sa sladoledom od vanile i limunadu,  svratile smo do  Ice bar-a u Kosovskoj ulici, jednog od mojih najomiljenijih mesta za kratki dnevni predah,. Sjajan enterijer uz manjak mušterija poslužio je kao idealana scenografija za drugi deo našeg fotografisanja, koji će, kako se ispostavilo, za rezultat imati neke od najlepših fotografija koje posedujem. Podsećaju me na neka jednostavnija vremena uz koje bi najbolje išla rečenica: ''Eh, što nisam tada rođen/a''. Uglavnom, volela bih da čujem vaš sud o samim fotografijama, ali i predloge o enterijerima i eksterijerima koji bi bili idealna scenografija u nekim narednim fotografisanjima. Hvala unapred i veliki pozdrav za sve! Vaša B.

SEE MORE